Pisao: Dusko Lopandic Tog 24. avgusta godine 1415. od rodjenja Gospodnjeg, jutro je bilo vedro iako sveze. Cim je ustao, gospar Ivan-Dzivo Gundulic, dubrovacki vlastelin i poklisar na dvoru bosanskog kralja, zapoceo je rad na svom izvestaju. Voleo je da radi u obzorje, pracen pticijim horom, u vreme kad ga jos niko ne uznemirava i…
Read More
Moj tip kralja samo glave mu došle žene i vino, to je u redu prije ili kasnije će nam već neko doći glave, al nam je ovaj otišao previše brzo. Da mu nije zapala za oko zgodna kćerka ljekaruše iz Metkovića za Ardijejce bi čuli puno više. Izgleda da još od Ilira stoji nam ona poznata…
Read More
Va ime o(t)ca i s(i)na i s(ve)tago d(u)ha. A se dvor vojevode Masna i njegoviju s/i/nu Radosl(a)va i M(i)rosl(a)va. Se pisa rab b(o)ži i s(ve)tago D(i)mitrija u dni g(ospo)d(i)na kralja ugarskoga Lojša i g(ospodi)na bana bosanskoga Tvrtka. Tko bi to potrl, da je proklet o(t)cem i s(i)nom i s(ve)tim d(u)hom. U ime Oca i Sina…
Read More
Once upon a time where we live now, used to live some better people. Everybody called them good people, Romans use to called them Bono Homini . In my country we still name them ” dobri ljudi ” . We used to have excellent relationships between us, people, and better understanding of world which surrounding…
Read More
Il était une fois, où nous vivons maintenant, vivaient de meilleurs hommes. Tout le monde les appelait les « bons hommes », les Romains les appelaient Bono Homini. Dans mon pays, nous les appelons encore “dobri ljudi”. Nous avions l’habitude d’avoir d’excellentes relations entre nous, les gens et une meilleure compréhension de ce qui nous entoure. Nous…
Read More
I tako jedno jutro nadjoh sebe kako sjedim uz Drinu. Pogledam je ona zeleno prozirna, plahovita, samo teče i ne haje za mene. Gledam je tako i prvo što mi padne na pamet bi rahmetli Himzo … gdje duboka Drina vijekovima teče… I tako je gledam, pjevam u sebi, a zna se pjesma u glavu…
Read More
… Možemo sada istumačiti psihiku bosanskih bogomila u toj dobrovoljnoj islamizaciji. Ogorčeni na katolike i pravoslavne, kao na idolopoklonike, proganjani od kralja Tomaša ( vidi moj komentar 1) i nasilno obraćani u rimsku vjeru, omraženi kod Srba kao ‘bezbožni i bledivi babuni’, obezglavljeni jer je mnoga vlastela bila posječena, a strojnici, prognani u Hum, izgubiše se,…
Read More
Vrli poznavalac ljudske duše i majstor ljudske psihologije priča o Bosni, njegovoj duši najvažnijoj. Priču o Ahmedu Nurudinu, o dervišu i smrti, nije slučajno priča o šeihu prve izgradjene tekije u Sarajevu na Bentbaši 1453, srušene 1958 … Ovo je pisao prije rata u Bosni, kao da je znao šta se sprema. … ” Bosna…
Read MoreJedinstvena priča o upornosti. Oskar za najbolji animirani film 1987.
Read MoreTrès beau film d’animation d’après le récit de Jean Giono dans lequel un berger donne une nouvelle vie à un paysage presque desert (Dit par Philippe Noiret. Frédéric Back (1924-2013), Canada 1987). “L’Homme qui plantait des arbres” remporte l’Oscar du meilleur court métrage décerné par l’Academy of Motion Picture Arts and Sciences de Los Angeles,…
Read More
Bilo mi je krivo što ne odgonetnuše jezika kojim bi mogli razgovarati sa stablima u šumi (Njima Ljudima) Pa donesoše ognjeve i spališe šumu do korijena te iz nje izletješe vitorozi ljeljeni u trku (I rastrkaše se na sve četiri strane) Gonili su ih bezdušno u hajci što je rasla ali se oni posakrivaše vješto u iskrslo kamenje…
Read More
Kamena stolica u dvorištu Zemaljskog muzeja u Sarajevu Kamene stolice su suštinski simbol vlasti i ugleda feudalnog društvenog sloja. One su smještene na otvorenom prostoru, a najčešće u utvrđenim gradovima srednjovjekovne bosanske države gdje ih se može naći i više u okviru jednog lokaliteta. Pretpostavlja se da kamene stolice nastaju u drugoj polovini 14. vijeka.…
Read More
Želim da skrenem pažnju da smo postojali i prije nego sto smo postali srbi, muslimani, hrvati, bošnjaci i ostali. Bili smo jedan moćan narod sa svojim jezikom, znanjem, duhovnim školama, spomenicima i sjećanjima za koje nas ubjeđuju da su nešto drugo …
Damir na divanu 